Sve o psima

Dobrodošli na moj blog


17.12.2008.

Doberman

Mnogi misle da je Doberman previse agresivan e pa evo nesto sam napiso o ovoj predivnoj zivotinji koja je snazna ali nije "agresivna"kao sto neki misle.

Nijedna životinja ne može biti podmukla od rođenja već takva postaje lošim vaspitanjem. Činjenica je da je doberman fizički snažna rasa i da su ljudi skloni predrasudama. Čak su i mnogi filmovi i reklame gde se dobermani prikazuju kao hladnokrvne ubice doprineli tome da ih se ljudi boje.Psi nikako ne mogu biti agresivni samo zato što su veliki ili pripadaju određenoj rasi!!! Uvek je uzrok agresivnosti čovek i loša socijalizacija psa. Pas mora da nauči da je vođa čovek i da se povinuje njegovoj volji!
Kako čuvam dobermane već desetak godina mogu da kažem da nikada, ali nikada nisam imala problem sa njihovom agresivnošću. Naši psi su pre svega članovi porodice i oni to osećaju. Međutim, ne smeju se zaboraviti ni odlike rase. Doberman je službeni pas, koji budno prati šta se dešava oko njega, nepoverljiv je prema strancima (a to ne znači agresivan).
Meni je jako interesantno to što je moja Asia nepotkupljiva! Bez obzira na to što dobro poznaje prijatelje koji nam često dolaze ona ih nikada neće pustiti u dvorište ili kuću ukoliko mi nismo u njenoj blizini (pa čak i kada pokušavaju da joj daju neke poslastice)! Ona će lajati sve dok se neko od nas ne pojavi, a niko od njih do sada nije bio toliko hrabar da pokuša da uđe! namig Mi je tome nismo učili, ona je sama shvatila da je njena uloga da nas čuva, i po meni to samo može biti odlika rase, a nikako mana!

17.12.2008.

ishrana za mlade pse :)

Za štenad je karakteristično da brzo rastu i razvijaju se, pa njihov rast zavisi od nakupljanja belančevina i mineralnih materija u telu (rast mišića i kostiju). Za ovaj ubrzani rast neophodna je i dovoljna količina vitamina. Potrebne količine hrane za štene u odnosu na odraslog psa su tri puta veće, računato na jedinicu težine. Zato je štenetu neophodno obezbediti dovljnu količinu hrane sa svim hranljivim sastojcima. Sa 9 meseci štene dostigne svoju skoro maksimalnu visinu i približnu težinu odraslog psa: od 500-800 grama do 40-50 kg. Štenci sisaju 30-40 dana svog života. Samo mleko nije dovoljno. Zato je neophodno početi sa dopunskom ishranom - prehranjivanjem već od 15-20 dana života štenadi. Dopunska ishrana štenadi u ovom periodu mora biti slična majčinom mleku zbog pravilnog rasta i napretka i da bi se sprečili neki poremećaji u varenju. Prihranjivanje štenadi može da izgleda ovako:

1/2 litra rnleka, 2 žumanca, kocka šećera, 20 kapi Ads, vitamin C i B kompleks.
1/2 l mleka, 100 gr mlevenog mesa, zobene pahuljice, 1 žumance
1/2 l mleka, 100-200 gr mlevenog mesa, 50 gr plazma keksa, jedno žumance. (Belance koristiti dobro prokuvano i izdrobljeno).
Štenad prihranjujte 2-3 puta dnevno, zavisno od količine mleka keruše. Ovom recepturom se služite do 40-og dana života, s tim što ćete po potrebi povećavati količinu navedenih namirnica. U slučaju da keruša odbije štenad i ne da im da sisaju pre (30-40 dana), štenad ćete morati prihranjivati 5-7 puta dnevno, zato što štenad u normalnim uslovima sisaju svaka 3-4 časa.


Tekst preuzet iz knjige "Nemački ovčar" autora Obrada Đokića

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ishrana štenadi:
Danas postoji veliki izbor gotove hrane za pse. Ovakva hrana sadrži sve potrebne sastojke i obično je odnos vitamina, minerala i ostalih makro i mikro elemenata odlično izbalansiran (što je vrlo važno). Dodavanje bilo kakvih vitaminsko-mineralnih smesa u ovakvu hranu je štetno, a može biti i vrlo opasno.

Ukoliko se odlučite da sami spremate hranu za Vaše štene, evo par predloga koji će Vam pomoći u početku:
Kukuruzni i pšenični griz, dobro prokuvan, može se davati sa jajetom i mlekom, povrćem...
Hleb sa iseckanim mesom...
Od mesa: iznutrice, mlevena piletina, riba (obavezno očišćena od kostiju), preporučuje se davanje svežih kostiju, ne prokuvanih (najbolje su teleće i svinjske), dok nije preporučljivo davati cevaste kosti (pileće);
Od povrća: šargarepa, zelen, kelj, španać treba prokuvati, kupus se može davati i u sirovom stanju, zrnene mahunjače ne treba davati;
Voće se daje u sirovom stanju: jabuke, kruške, (u malim količinama)...;
Zatim: sir, pirinač, testenine itd.

Štenetu treba obezbediti dovoljno hrane koja sadrži sve potrebne sastojke. Bez toga je teško dobiti dobrog psa, jer greške u ishrani mlade životinje kasnije se ne mogu ispraviti. Hrana se ostavlja štenetu 10-15 minuta, a što ne pojede sklanja se. Posudu posle hranjenja treba dobro oprati.

Pri davanju i spremanju hrane moramo obratiti pažnju na davanje svezih kokošijih jaja. Ako se daju cela jaja treba ih kuvati, a ako dajemo samo zumance bolje ih pasirati.

Potrebno je da obrok bude raznovrstan i sastavljen od što većeg broja komponenti, kako bi sadržao što veći broj neophodnih vitamina i mineralnih materija. Međutim pošto najveći deo vitamina propada prilikom termičke obrade u procesu pripremanja hrane, jedino sigurno snabdevanje svim vitaminima i mineralima je dodavanjem vitaminsko-mineralnih dodataka u već pripremljen i rashlađen obrok.

Hrana za štence treba da sadrži visok nivo proteina u cilju obezbeđenja telesnog i mišićnog rasta, kao i lepe i glatke dlake. Proteini takođe omogućavaju sniženje nivoa skroba koji štenci ne podnose dobro i unos masti tj. energije.

Zbog izuzetno velike osetljivosti bubrega pasa, hrana se ne sme nikako soliti (važi kako za štene, tako i za odraslog psa).

Do 4. meseca hrana se daje četiri puta dnevno.
Od 4. do 6. meseca tri puta dnevno.
Na dva obroka dnevno prelazi se kada štene dostigne polovinu težine odraslog psa, što je negde oko 6. meseca.
Kada štene dostigne težinu odraslog psa (godinu dana starosti), prelazi se na jedan obrok dnevno.

Štene se hrani svakog dana u isto vreme. Hrana mora biti mlaka. Pribor i posude za hranjenje moraju biti čisti.

Štenad ne smeju da su gojazna i ugojena, moraju da su mišićava i pokretna (hrana se ne daje do potpune sitosti). Balansiran program vežbi je veoma značajan za harmoničan razvoj muskulature štenadi. Ali za tako nečim neće biti potrebe sve dok ceo program vakcinacije ne bude gotov, pošto će svakom štenetu prirodno igranje u Vašem domu ili dvorištu biti sasvim dovoljno.
Nakon što je i poslednja vakcina data, u starosti od 14-16 nedelja, možete polako da počnete da izvodite štene u kraće šetnje. Polako povećavajte dužinu šetnji, ostavljajući duge šetnje za vreme kada štene bude uveliko navršilo šest meseci starosti.
Važno je da dozvolite mladom štenetu da odmara i spava koliko god je potrebno - posebno posle hranjenja.

Prvi obroci Vašeg novog šteneta u Vašoj kući su jako bitni. Preporučuje se da saznate kakvu je vrstu hrane štene dobijalo od odgajivača i da tu hranu nastavite da dajete štenetu bar jos dan-dva i u Vašoj kući. A zatim ako želite da promenite vrstu hrane, to činite vrlo polako tako što ćete dodavati novu hranu u obrok sa starom (npr. 25% nove i 75% stare hrane) i u toku nekoliko narednih dana povećavati procenat nove, a smanjivati procenat stare hrane, sve dok štene potpuno ne prihvati novu vrstu hrane.

Uvek čista i sveža voda mora da je dostupna, posebno ako se štene hrani suvom hranom.

17.12.2008.

Buhe

Najviše glavobolje zasigurno vlasnicima pasa i mačaka zadaju buhe.
Najveća ekspanzija buha je u ljetnom periodu, jer su tada idealni uslovi za razvoj buha (temepratura i vlaga), iako se mogu naći i u zimskom periodu kada buhe ustvari prezivljavaju čekjući pogodne uslove za svoj razvoj, dok veliki broj jajašaca i larvi propada.
Pseća i mačija buha (Ctenocephalides canis i C.felis) je insekt smedje boje sa bočno spljoštenim tijelom, parazitiraju na životinji gdje sišu krv (svaki dan buha može usisati krvi 15 puta više od vlastite težine) i polažu jaja. Ženke tokom svog životnog vijeka mogu da proizvedu i do nekoliko stotina jaja. Jaja buha nisu ljepljiva, i ubrzo padaju a tlo, i iz njih se razvijaju ličinke koje se hrane izmetom buha, ličinka se začahuri i nakon 7-14 dana postaje odrasla buha, koja ponovo traži domačina. Inficirana životinja unosi buhe u kućni ambijent, te u odsustvu pravog domaćina (pas ili mačka) ove buhe će napadati i ljude. S obzirom da je buha jako pokretljiva i brza ponekad je jako teško uočiti na životinji, posebno kod životinja sa dugim krznom, uočljiviji je izmet buha, koji se vidi u vidu sitnih smeđecrnih tačkica. Ako ste primjetili da se vaš ljubimac intenzivno češe a golim okom niste uočili buhe, možete i sami napraviti test na prisustvo buha, odnosno izmeta,i to tako što ćete ljubimca staviti iznad neke bijele podloge naprimjer papir, zatim jako protrljati dlaku, te ako se na papiru pojave smedje crvenkaste tačkice, navlažite komad vate i povucite po njima, ako se pojavi crvenkastosmedji trag to je siguran dokaz da vaš ljubimac ima buhe, jer te crvenkaste tačkice su ustvari izmet buha, kojeg uglavnom čine sastojci krvi kojom se buhe hrane. Buhe nisu opasne samo zato što izaizvaju neugodni osjećaj svraba na svom domaćinu, več zato što mogu biti i mehanički vektori mnogih uzročnika bolesti, a posebno pastereloze, a također su i prelazni domaćini trakavica pasa (Dipilidium caninum). Odgovorni su za novo invadiranje pasa trakavicama i to tako što pas ako grickajući zdrobi buhu i nehotice je proguta u njegovom crijevu se razvijaju trakavice.
Buhe samim svojim prisustvom izazivaju svrab, i u velikom broju slučajeva i alergijske reakcije, i to tako što ubodom ubrizgavaju u kožu domaćina svoju slinu, kojom sprečavaju zgrušavanje krvi, a u slini se nalaze enzimi koji dovode do alergijskih reakcija.
Prvi simptomi alergijske reakcije jesu češanje (pruritus), a zatim i djelomični gubitak dlake (parcijalna alopecija). Kod pasa se alopecija uglavnom javlja na lumbosakralnom dijelu, a može se proširiti i na abdomen, ingvinalni (preponski) i aksilarni (potpazužni) dio. Usljed stalnog češanja (auto-traume) javljaju se komplikacije na koži i to u vidu upalnih promjena, seboreje, javlajaju se kraste, a čak može doći i do hiperpigmentacije (tamnije obojavanje kože). Kod mačaka se sreću slične promjene, a predilakciona mjesta su gornji dio lumbosakralne regije, vrat i abdomen. Terapija u slučaju pojave alergijskog dermatitisa uzrokovanog ujedom buhe se zasniva naravno prvo na uništavanju buha kako na životinji tako i u ambijentu.U terapiju se ukljućuju i glukokortikosteroidi, te ako se javila sekundarna bakterijska infekcija neophodno je uključiti i antibiotsku terapiju. Zbog karakterističnog životnog ciklusa buha koji se odvija i na domaćinu a i na tlu, problem se ne može riješiti jednokratnim tretmanom životinje, jer ćete tako ubiti samo odrasle buhe koje trenutno žive na vašem ljubimcu., te su stoga neophodna sredstva sa produženim djelovanjem.
Kada kupujete sredstva protiv buha, obratite pažnju da to sredstvo mora biti netoksično za ljubimca, da je jednostavno za primjeu i da je efikasno. Najčešće su to sredstva u vidu spreja ili spot on ampule koje se stavljaju direktno na kožu i štite psa protiv buha i do 3 mjeseca, a mačke oko 6 sedmica. Efikasno sredstvo takodjer mogu biti i ogrlice, koje pružaju zaštitu do nekoliko mjeseci.

Borba protiv buha ne započinje samo na ljubimcu, s obzirom da se larve najčešće nalaze u okruženju (tepisima, ležaju za životinje..) neophodno je kvalitetno usisavanje, često mijenjanje preslvaka sa ležaja životinje, te njihovo adekvatno pranje.

<< 12/2008 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031